Brat Nikole Jokića, Strahinja, koji je uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog napada na jednu ženu, davljenja i sprečavanja da se pozove pomoć, i u ranijoj mladosti je umeo da se ponaša prilično čudno.
UHAPŠEN BRAT NIKOLE JOKIĆA! Optužen da je DAVIO ženu u Denveru, žrtva sa TERASE DOZIVALA POMOĆ!
Evo kako je o braći Jokić ne tako davno pisao Li Dženkins, jedan od vodećih novinara „Sports Ilustrejtida“. Nije to mali magazin, redovno izlazi nešto više od pet decenija, a čita ga 23 miliona ljudi svake sedmice. Dženkins je, pre dve i po godine, u februaru 2017. rešio da priču o tada nesvakidašnjem 21-godišnjaku iz Sombora počne – nesvakidašnje. I, ta priča ide ovako:
„U leto 2004. Darko Miličić je pozvao starog drugara iz Srbije da dođe kod njega, u predgrađe Detroita. Sam Miličić je prethodne godine izabran od strane Pistonsa kao drugi na draftu, i to ispred Karmela Entonija, Krisa Boša i Dvejna Vejda, ali… njegova debitantska sezona je bila razočaravajuća. Iako je Detroit uzeo titulu, visoki fenomen nije uspeo da se izbori za šansu: imao je 1,4 poen za prosečno 4,7 minuta ukazane prilike po utakmici. Miličić se mučio da se uklopi sa novim saigračima, pa je rešio da se, nekako, vrati – nekadašnjim. Uključujući tu i dinamično krilo, Nemanju Jokića. (stariji Nikolin brat). Taj član porodice Jokić, koji je bio zvezda ekipe u Srbiji zajedno sa Miličićem, kada su imali po 16 godina, i sam je bio zainteresovan da se preseli u SAD kako bi igrao koledž-košarku.
Nemanja Jokić je prihvatio stipendiju Detroit Mersija, dobrim delom i zbog Miličića. Jokić je, zapravo, živeo na Miličićevom imanju u Ročester Hilsu, samo jedan ćošak udaljen od stana Tejšona Princa. Imao je pun pristup Miličićevoj sve većoj floti automobila. Bio je redovan na mečevima Pistonsa. „Živeo sam životom NBA igrača“, prisećao se Nemanja Jokić. „Pravio sam najbolje žurke – u Darkovoj kući“. Gledao je kako Miličić kupuje drugi stan, pa jahtu… Ali, ta Zabava je trajala samo godinu i po dana. Trajala je – dok Miličića nisu trejdovali u Orlando, a Jokić morao da se preseli u studentski dom.
U igru je ulazio sa klupe, pune tri godine. Onda se preselio na Long Ajland, igrajući za Stimerse iz Premijer košarkaške lige. „Pravio sam greške. Kada sam bio mlad, košarka mi nije bila prioritet. Izlasci, žurke, piće, devojke, to su mi bili prioriteti. Sam sam donosio odluke poput „Neću da idem na trening“, a i dalje mi je bila potrebna podrška porodice. To mi je nedostajalo“.
Nedostajalo je to i njegovom drugaru. Miličić se selio od Orlanda do Memfisa, od Memfisa do Njujorka, pa sve do Minesote. I, gde god je bio, pratila ga je ta rečenica „da su iza njega na Draftu ostali i igrači poput Entonija, Boša i Vejda“. Strašan teret. Nazvali su ga „ljudska cigara za pobedu“, jer su ga šefovi stručnih štabova u igru puštali samo na kraju mečeva, kada je trijumf već bio obezbeđen. „Svađao se sa trenerima. Drao se na sudije“, tvrdi Li Dženkins, podsećajući da je dobio na težini, a da nikada nije završio sezonu sa prosekom većim od 8,8 poena po meču. „Prolazio je kroz ogroman pritisak“, podsećao se Jokić. „A i sam sebe je pritiskao. Mnogo toga mu se dešavalo. Kuće, kola… A nije imao nikoga da mu kaže da mu sve to i nije baš neophodno“.
U sezoni 2012/2013, Miličić je odigrao poslednju utakmicu za Seltikse, a Jokić za Stimerse. Nemanja Jokić se potom vratio u rodni Sombor, prvi put za osam godina, i tu se iznova susreo sa dva brata. Bio je oduvek blizak sa starijim, Strahinjom, krupnim momkom visokim 203 centimetra, koji je i sam igrao košarku u Srbiji. Ali, njegov mlađi brat, Nikola, imao je samo deset godina kada je Nemanja otišao za Ameriku. Sećao ga se samo kao klinca kog je Strahinja terorisao, bacajući ga sa jednog na drugi krevet u malom porodičnom stanu, a često i tokom napetih utakmica koje su igrali oko sićušnog plastičnog koša. „Jednom mi je spustio ruke i bacao noževe oko glave. To je bilo malo ludo“, priseća se Nikola Jokić kazne kroz koju je prošao kada je odbio da se popne uz jedno drvo, tokom piknika.
Uz ove reči Lija Dženkinsa, treba dodati i da je u međuvremenu – baš Strahinja postao Miličićev kum.
„Imao je problem sa leđima, inače bi i on imao sjajnu karijeru“, rekao je svojevremeno Darko Miličić za Novosti o Strahinji Jokiću, pohvalivši svu trojicu braće Jokić „da su, pre svega, sjajni ljudi“.
A kada se najmlađi „Jokara“ otisnuo u NBA, tamo sada nije bilo luksuzne kuće, flotile automobila i jahte. Ona „Sports ilustrejted“ reportaža se privela kraju na sledeći način:
„Tri brata žive zajedno, tu je i Nikolina devojka, u trosobnom stanu. Stavili su i jedan mali obruč u predsoblje. „Zapravo nam je… malo mali za nas. Ali, i dalje igramo jedan na jedan, jurišamo, psujemo“, uz osmeh je 2017. govorio Nikola.
Nemanja i Strahinja su tada, a po tom, gledali svaku njegovu utakmicu u Denveru, a Strahinja često viče na srpskom: „Živni malo! Spusti se u stav! Ruke!“. Drugi gledaoci se drže na distanci. „Ljudi misle da mi delujemo zastrašujuće. Baš zastašujuće“, smeje se Nemanja. „Ali, nismo mi toliko loši. Više ga ne psujemo“.
Braća su prošle sezone išla i na gostovanja, ali nisu htela avionom. Iznajmila su kola i otputovali za Los Anđeles, Njujork… „Nikola ne može da bira da li smo uz njega ili nismo“, kaže Nemanja, čija supruga živi u Njujorku dok je on u Denveru. „Nikola vam je inteligentan momak i siguran sam da ne bi skrenuo na pogrešnu stazu. Ali, ovo su jako važni momenti i želim da mu pružim podršku koju ja nisam imao. Uvek mu govorim ‘Ti živiš moj san. Nemoj to uzimaš olako. Nemoj da praviš greške koje smo mi pravili'“, zaključio je Li Dženkins.
Međutim, neke nove greške su se desile. Strahinjino hapšenje zbog napada, davljenja i sprečavanje jedne ženske osobe da pozove pomoć, to svakako jesu.
Dodaj komentar