Srbiju već trese Mundobasket euforija. Oglašavanje Nemanje Bjelice da želi u Kinu, dolazak Miloša Teodosića i Bogdana Bogdanovića u kuću košarke potpalili su vatru, koju je Nikola Jokić rasplamsao fantastičnim plej-of rolama i inauguracijom za najboljeg NBA centra u prvoj petorci lige – u danu kada se stavio selektoru na raspolaganje. Euforiju je upotpunio Bobi Marjanović identičnim postupkom.
Već se prave petorke, idealnih 12, uz neizbežno finale sa Amerima. Selektoru neće biti lako da izabere putnike za Kinu, ali i uklopi sve karaktere sujete u jednu celinu, lokalizuje požar euforije i usmeri sve pod svoj čuveni moto “mir u glavi – vatra u srcu“.
Svaka priča o Americi je kontraproduktivna, jer nas između „azura“ i eliminacione faze čekaju Portoriko i Španija, iako je svima u podsvesti da moramo sve dobiti ne bismo li glavnog (NBA) favorita za zlato izbegli do finala. Đorđević će, sa rešenim statusom u Bolonji i osvojenim FIBA trofejom koji bi trebalo da mu podigne samopouzdanje koje mu nikada nije falilo, nadamo se imati sve zdrave na okupu tokom i posle priprema.
Problem može biti što Teodosiću fali utakmica, ali ne i motiva. Micić je bio najbolji Srbin u Evroligi, a Jović upotpunjuje trio plejeva. Bogdanović je prva opcija na bekovskoj poziciji, Nedović i Milosavljević drugačiji, ali komplementarni za različite taktičke zahteve. Slede evroligaši Lučić, Gudurić, Kalinić, pa NBA Bjelica. A Birčević, Simonović i Jelovac, koji su izneli kvalifikacije, ne smeju se marginalizovati, kao ni momci koji su, uz Raduljicu, sa asovima izborili Kinu. U reketu smo moćni sa NBA tandemom Jokić – Marjanović, te Milutinovim, koji im se može pridružiti ako San Antonio dobije prednost u odnosu na evropske velikane. Rekonvalescenti Mačvan i Kuzmić uvek su spremni za reprezentaciju.
Selektor ima viziju, već postavljene principe na obe strane terena, dobro zna šta od koga želi, kao što igrači znaju šta Sale traži od njih. Doduše, biće tu i prekomponovanja nekih detalja, jer se dosta i promenilo od Rija pošto je u Istanbulu falio veliki broj nosilaca, a mlađi poput Milutinova, Micića, Jokića su izbili u prvi plan, nametnuli se.
To su slatke muke Saleta koji ima dužu klupu, ali i manje minuta za sve, da ih uklopi, podredi sujete istom cilju, motiviše i disciplinuje, jer nije isto voditi plaćene profesionalce u klubu i volontere u reprezentaciji. Na kraju ne zaboravite da svaki tim ne čini 12 najboljih igrača, već onih koji mogu da se podrede istom cilju, zajedno funkcionišu na utakmici i treningu, svlačionici ili za stolom.
Veliki asovi u službi tima
Saša Đorđević oseća i kao bivši as, šta želi reprezentativac koji ne igra za platu, a dolazi iz vrhunski organizovane NBA franšize ili evroligaša. Zna to i predsednik Saveza Saša Danilović, sa velikim autoritetom među momcima, a opet ne mešajući se u struku da savetuje. Zna i gensek Dejan Tomašević šta znači prekokeanski let biznis klasom, koja logistika treba, do Nebojše Ilića, tim menadžera. Velika je stvar kada su bivši asovi takvog kalibra u funkciji tima.
(Vladan Tegeltija)
Dodaj komentar