Nikola Jokić je uprkos eliminaciji u plej-ofu NBA lige sa Denverom i dalje glavni igrač Nagetsa koji predstavlja budućnost, pa, iako mu je četvrta sezona u najjačem takmičenju sveta, pokazivao je zrelost poput veterana.
Ne postoje razlike među narodima i stavovima kada je u pitanju takav vanserijski sportista koji je u samo jednoj sezoni naterao mnoge da zavole košarku kao sport ili da je makar više prate, posebno na ovim prostorima.
Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora… Svi su bez ikakvih predrasuda pomno pratili put ekipe iz Kolorada kroz čudesnu takmičarsku godinu koja je nažalost došla do finiša na dva koraka do velikog finala.
Zbog toga je reagovao hrvatski „Index“, opisujući kvalitete momka iz Sombora na specifičan način s naglaskom na onu „Od debelog plejmejkera do jednoroga“.
– Džoker se u ovoj sezoni nije nametnuo samo kao jedan od najboljih mladih igrača lige nego i kao jedan od najsvestranijih, najatraktivnijih i najboljih NBA centara, što će nesumnjivo „naplatiti“ odabirom u prvu ili drugu najbolju petorku lige. Već je dobio status „jednoroga“, kako Amerikanci nazivaju igrače s jedinstvenom kombinacijom fizičkih i tehničkih karakteristika – navodi se u jednom od pasusa.
Druga tema ticala se Jokićevog učinka i čestih tripl-dabl epizoda kojima je oduševljavao čitav NBA.
– Iako je poslednjih godina Rasel Vestbruk pokazao kako rekordi Oskara Robertsona, za koje se smatralo da neće biti srušeni, zapravo dolaze u opasnost, uvek ostaje nekakva senka iza učinka dinamičnog plejmejkera. Već su opevane njegove obrambene reakcije u kojima pušta igrača na šutu i trči pod obruč po skok ili postojanje nekakve nevidljive sile koja redovno udaljava Stivena Adamsa od lopte čim je Vestbruk u blizini. Nikola Jokić, s druge strane, nekako to čini prirodno. Njegova prednost u odnosu na Vestbruka je ta što kao centar ipak ima više mogućnosti da uhvati loptu, ali njegov način na koji vidi teren i kretnje saigrača jedan je od najboljih u celoj ligi. Prirodna lakoća dodavanja nešto je s čime se igrač jednostavno rodi, nešto što deluje poprilično jednostavno kad to on radi, a zapravo je veoma teško – objašnjenje je za briljantna izdanja srpskog centra.
Potom se sve preselilo na Jokićevu prošlost, gde se navodi da nije kao klinac želeo da bude košarkaš, već je voleo rad sa konjima.
– Vratimo li se desetak godina unazad, ova cela priča bila bi fikcija. Mladi Nikola na ulasku u pubertet nije želeo da bude košarkaš, iako su dva starija brata pokušavala izgraditi karijeru, već je hteo da radi s konjima. Sličnu je priču imao Tim Dankan. Jedan od najboljih igrača u istoriji, kamen temeljac San Antonio Sparsa koje danas poznajemo, u mladosti je trenirao plivanje i skoro je završio u bazenu umesto na košarkaškom parketu. Umešao se uragan Hugo, uništio jedini olimpijski bazen na Devičanskim ostrvima i stavio izbor pred Dankana. Plivati u okeanu ili odustati. Na kraju je strah od ajkula presudio i dobili smo 20 godina košarkaške poezije – napravljena je paralela između Dankana i Jokića, a to nije mala stvar, posebno što je malo ko delao na parketu kao legendarni Tim.
Za kraj, rezime sezone takođe na svojstven i precizno objašnjen način kao omaž igraču Denvera koji pleni energijom, voljom i stavom na parketu.
– Upisao je 54 pobede ove sezone, a sedeće godine još dolazi Majkl Porter, ovosezonski „ruki“ kog su proglašavali novim Durentom i smatrali ga najboljim igračem generacije pre povrede zbog koje je i pre drafta bilo jasno da će propustiti sezonu. A baš takav tip igrača na krilnoj poziciji deluje kao tačno ono što Nagetsima treba za iskorak. Geri Heris je izrastao u pouzdanog bek-šutera, Džamal Marej je jedan od najdinamičnijih mladih bekova, Pol Milsap je veteran koji im je bio preko potreban, ali ipak sve počinje i završava s Jokićem – piše „Index“.
(A. B. / Index.hr)
Dodaj komentar