Saša Pavlović bio je gost na Fakultetu za sport i izneo dosta zanimljivih detalja iz svoje bogate NBA karijere u obraćanju studentima i profesorima.
– Najteže bilo doći u NBA. Probni treninzi, borba za mesto na draftu, imao sam u 22 dana čak 21 probu u isto toliko klubova. Velika je tamo borba za dokazivanje. Morao sam da budem spreman, i mentalno i fizički – počeo je Pavlović svoje obraćanje.
A onda su počela pitanja.
Kakav je bio osećaj – Juta, trener Sloun, ulazak u NBA svlačionicu prvi put?
– Dve noći pre drafta Juta me zvala, na drugi probni trening. Samo sam se pojavio, a onda su me draftovali u Njujorku. Bio sam tada kao dete koje je doživelo san. Limuzina, doček, večera sa Džerijem Slounom, mislio sam da je to to. Vrh.
A onda, prva sezona u NBA…
– Na treningu protiv najboljih, stalno dokazivanje, sujete. Juta me podsećala na Bar. Sala puna, imali su samo košarku, za mene kao početnika – sjajno. Igrao sam 79 od 82 utakmice, od toga 15 kao starter. Te godine je u NBA ligu ušao kao 30. klub Šarlot, koji je mogao da bira po dva igrača iz svakog kluba. To što nisam bio zaštićen pogrešno sam shvatio i pogrešio. Šarlot me uzeo i trejdovao u Klivlend. A tamo – sjajnih pet godina.
Ko se brinuo o tebi?
– Ameri te prihvataju neverovatno. Kao da si njihov. Tako je i u NBA. Prave se kao da dobro pričaš i ako to ne činiš. Ima mnogo trenera koji ti pomažu, koji su na usluzi. U Panatinaikosu su imali slučaj da ih gazda kažnjava da idu posle poraza od Fenera autobusom. To je tamo nedopustivo. Igrači u Evropi nisu zaštićeni.
Kakav je Lebron Džejms?
– Lebrona sam zatekao u drugoj sezoni. Neverovatan igrač koji stalno napreduje. Potpuno normalan, ali profi, posvećen košarci i na terenu i van njega. Imao je stalno pozitivnu energiju uprkos putovanjima. A ja nisam znao gde više putujem i protiv koga igramo, bio sam bez energije, ali ju je Lebron imao i širio drugima – u dahu će Pavlović, dodajući: – Imao sam mesto pored njega u svlačionici, a onda se oko 50 novinara sjati oko njega. Pitam ga kako ga ne mrzi da svaki dan im priča isto, ali mi je objasnio šta je posao i uloga medija.
Obaveze van parketa?
– Obaveze van terena su velike i prema NBA i prema sindikatu igrača. Svaki klub zada igraču 15 obaveza tokom sezone. Tipa… predavanje na fakultetu ili promocije na sajmu. Tu su predavanja i edukacije da ne uđeš u problem sa drogom, porocima ili lošim investicijama. Ne podnose svi igrači isto slavu, novac i sve što ide uz to.
Došao si tamo sa saigračima iz Budućnosti?
– Vraneš, Čabarkapa i ja smo draftovani na istom draftu i od istog kluba. Neverovatno. Šteta što se Žare povredio, mogao je da ima veću karijeru.
A Boston Seltiksi?
– U Bostonu sam stalno igrao polufinale. Garnet je neverovatno psovao protivnike, dobijao sam tehničke protiv njega. Optužio me da sam ga rasistički uvredio, što nije istina. Čak je to rekao i mojima i Lebronu. Zvao me i (tadašnji komesar lige, Dejvid) Štern da mi preti kaznom, iako nisam ništa rekao. Posle Klivlenda i Minesote došao sam u Boston. Garnet me dočekao i rekao da je takav samo za protivnike, da mu je drago što sam tu. Neviđeno!
Igrao si i sa Šekilom O’Nilom?
– U Boston je došao i Šek, u sezoni kada sam bio sa Krstićem. Uzeo mi je stopalo i igrizao me i rekao „Ti si dobar momak“. Sećam se kada je morao da završi karijeru koliko je plakao, a Garnet rekao koliko je običan čovek. Čak je hteo da snima film kako je igrao u Srbiji, a Krstić i ja se rodili tada, pa se ispostavilo da smo njegovi sinovi!? Ma šou. Hteo sam da glumim!
Kako bi uporedio tamošnje i ovdašnje trenere?
– Džeri Sloun me podsećao na naše trenere. Izvukao je iz mladog igrača maksimum. Tako Darko Miličić nije imao sreće sa trenerom. Tamo stratezi daju slobodu igračima i oni su u prvom planu. Zato je i dobra liga.
Kakav je to NBA stil života?
– Naši treneri i kultura košarke su drugačiji. Tamo si pola sezone u putu. Možeš i privatnim avionom. Samo ti kažu kad je trening. Ostalo ih ne interesuje, dobiješ dnevnicu i ideš i jedeš gde želiš. Ima igrača koji izlaze svako veče. Nebitno je sve sem šta pružaš na terenu.
Majk Malon, koji sada vodi Denver i Nikolu Jokića, je i tebi bio trener?
– Malon mi je u Klivlendu bio zadužen za odbranu. Voleo je Srbe. Sve je znao o istoriji i nama, ratu. Dizao je tri prsta kad mi vidi tatu. Znao je sve o Miloševiću, kad je uhapšen, kad umro. To mi je on prvi rekao. Znao sam da će Jokiću biti dobro kod njega. Žao mi je što su ispali od Portlanda. Sjajan čovek.
NBA putovanja?
– Samo razmišljaš o igri. Sve ostalo ti je pripremljeno. Od puta do aerodroma i šta ćeš jesti u avionu, do toga da te čeka zagrejan automobil, ili torba u sobi. Vrhunska organizacija, nedostižna za Evropu. Doktori nose celu svlačionicu na put, sve što treba igraču u svako doba dana i noći.
A onda Minesota i nesnosna hladnoća…
– Super je to grad, pamtim ga po lošoj sezoni, ali je istovremeno neverovatno hladan, zgrade su spojene tunelima zbog hladnoće. Na -37 su mi se sledile i polomile farmerke. Zalede se trepavice, nos, nestvarno!
Kako ti se NBA čini sada?
– Neverovatno je šta radi Lebron, ali atletski i drugi igrači. Mnogo se napreduje. Statistike, raznovrsnost igre košarkaša. I sudije su smanjile slobodu kontakta odbrambenog igrača. Vestrbruk ima tri godine tripl-dabl prosek. Radi se na napretku. Žao mi je za Denver, mislim da su bolji od Portlanda. Voriorsi su ipak glavni favoriti.
A naši?
– Bogdan i Bjelica su imali super sezone i bez toga što su kod Divca. Bogdan je toliko posvećen da je predodređen na uspeh. Napredovaće godinama. Belog ne poznajem, ali mi je drago kad bilo ko od naših uspe.
Jokić?
– Jokić je… nešto neverovatno. Prkosi svim pravilima po građi, ali i znanju. Obara sve NBA teorije, da i drugi imaju nadu da će uspeti.
Koliko je bitna podrška?
– Ja sam je imao od oca. Različiti ljudi imaju različite potrebe. Jokić ima braću, Darku Miličiću, mom velikom prijatelju, je trebala. I sada da zaigra bio bi najbolji igrač Evrope. Tada smo se čuli tamo dosta. Isti nam je bio menadžer. On je došao kao najmlađi igrač na draftu, posle jednog probnog treninga, više nije imao ni jedan. Ali, trener Leri Braun nije voleo Evropljane, a bio je projektovan za Lebrona. Toliko je imao pehova, da je teško bilo izboriti se. Nisu ga podržali, nije sve do njega.
Šta može da se kaže o sindikatu NBA igrača?
– Dešavalo se da košarkaš kaže treneru da je isteklo ugovoreno vreme za trening, u sred rada. Ja gledam, mislim sad će da ga pošalje u svlačionicu, ali ne. Trener se izvini i okonča trening. Sve je precizirano. Neverovatno.
Imao si i neprijatnosti?
– U Juti sam imao. Ne volim da ponižavam nikoga, ali ni da ponižavaju mene. Greg Ostertag je posle jednog slučajnog udarca tražio da mu donosim novine svaki dan. Na svom lošem engleskom sam mu rekao da nemam nameru, pa se žalio treneru Slounu, ali sam mu objasnio zašto neću. Zaštitio me je, kao i Andrej Kirikenko koji je već bio tu. Nisam dao na sebe ni kao „ruki“, ali nisam ni išao na početnike da se iživljavam na njima. Jednom su tako stariji šutirali lopte po tribinama da bi ih jedan, doduše nadobudni početnik, skupljao. Nisam hteo da učestvujem u tome, ili da mu punim auto kokicama, što je uobičajeno. Pošto su kokice pune ulja, automobil posle nije ni za šta.
NBA klubovi, uključujući one za koje igraju Nikola Jokić, Nemanja Bjelica, Bogdan Bogdanović i Boban Marjanović, saznali su sa kojih pozicija će 20. juna birati na draftu.
A onaj čuveni sivi mercedes koji ti je „Lebron poklonio“?
– Igrao se uvek basket 1:1 na treninzima. Ušli su novinari i videli kraj treninga. Kupio sam auto dan pre od Lebrona i on mi je dao ključeve, što su videli. Da je bila opklada – ne bih ga dobio – kaže Pavlović uz smeh.
Partizan je prozvan evropskim Boston Seltiksima?
– Nije isto igrati za Boston ili Klivlend. Osetio sam to. Tradicija je čudo. Nije lako igrati tako ni u Partizanu. Istorija čini svoje, zato je i paralela ispravna. Prija mi.
Ko je najbolji protiv koga si igrao?
– Kobi. Ali Rik Hamilton iz Detroita je meni bio najteži. Kobija sam gledao i znao, a Rik je igrao dosta bez lopte, sa blokovima i pik-en-rolom.
Sa kime si u kontaktu iz NBA sada?
– Sa Brazilcem Varežaom.
Koja je tajna tvog prvog koraka?
– Instikt i čitanje odbrane. Ne unem to da objasnim i demonstriram, a pokušavao sam bratu od ujaka.
Šta misliš o predstojećem prvenstvu sveta u Kini?
– U Saleta Đorđevića uvek treba verovati. Imao privilegiju da radim sa njim. Neverovatno u šta te ubedi. Još je rano, ali verujem u medalju.
A reprezentacija Crne Gore?
– Nisam je pratio poslednjih godina.
Čuješ li se sa Borisom Daloom?
– Naravno, u kontaktu smo.
Onaj povratak u KK Partizan…
– Gledao sam utakmice i odbio sam ponudu iz Kine. Gledao sam meč protiv Bajerna, kada su se povredili Gagi i Vesterman. Posle poziva nisam razmišljao. Došao sa samopuzdanjem i uzeli smo titulu.
A Cedevita i Nolan Smit u poslednjoj sekundi sa onom trojkom u ABA polufinalu?
– Još boli trojka mog bivšeg saigrača iz Portlanda koji nikada nije spojio dve trojke. Ali to je košarka, sport.
Polufinale sa Zvezdom 2015?
– Shvatio sam tada da košarka gubi smisao, da su bitniji uticaji van terena, kao i što je bilo ove godine. Igrači treba da su u prvom planu, da se priča o košarci – zaključio je Aleksandar Pavlović.
(Vladan Tegeltija)
Dodaj komentar