Nikola Jokić je izvršio revoluciju u NBA košarci koja će zauvek promeniti ligu. Srbin je poput tornada zavladao među najvišim igračima lige i načinio Denver jednom od najneobičnijih ekipa lige. Zašto?
Nagetsi u ovom trenutku nemaju pravog, izvornog plejmejkera na poziciji broj jedan, ali imaju organizatora igre koji to čini sa dva metra i 13 centimetra. Jokić je izmenio sve košarkaške postulate i predrasude o centrima, a njegova igra je odavno nadmašila sva očekivanja. Džoel Embid i Karl Entoni Tauns su primeri „pokretljivijih“ centara sa odličnim pregledom igre, ali u tom segmentu i dalje debelo kasne za Somborcem. Naš centar je jedan od onih koji su kroz karijeru (dugu tek četiri NBA sezone) prekrojili način gledanja na košarku, kako ljubitelja, tako stručnjaka (što je daleko teže).
Pre centra iz Sombora poslednja revolucija pod košem viđena je devedesetih godina prošlog veka u u liku i delu Dejvida Robinsona, Dikembea Mutomba i pre svih Šekila O’Nila. On je u ligu došao sa 150 kilograma, a kroz karijeru je znao da bude i za gotovo petinu teži. Osvajač četiri prstena je u Orlandu lomio konstrukcije, savijao koševe, pa je liga morala da promeni infrastrukturu, a rivali način na koji ga brane.
Znatno suptilniji način za uvođenje novina pronašao je naš as. Gotovo svi koji su ga gledali (a pogotovo oni koji su igrali sa njim) sa oduševljenjem govore da im nikada nije bilo zabavnije baviti se košarkom. Uostalom i legendarni Čarls Barkli ga je ocenio kao jedinstvenog.
– Amerika će tek videti „veliku dušu“ (jedan od nadimaka Jokića)! On je neverovatan, dodavanja koja baca… Ima kvoterbekova (pozicija u američkom fudbalu) koji mogu da bace kroz zid, ali nemaju meko dodavanje. On može da baci kroz zid, a nekad i uhvati rivala nespremnog da igra odbranu. On ima savršeno dodavanje, savršene brzine, savršen stisak. Bilo bi zabavno igrati sa takvim igračom. Mislim, samo treba da se krećete, a on će vas pronaći. Ono što radi je jedinstveno – rekao je Barkli.
Jokić jednostavno sve prati na terenu, kao da vidi svih 360 stepeni oko sebe, a saigrače bukvalno spaja sa košem. Iz akcija u završnim minutima kao da „vrišti“ poruka: Dajte Jokiću loptu on će znati šta treba da se uradi. I zaista je tako, on je igrač koga bi poželeo svaki trener. Mnogi su mu zamerali da ne igra u oba pravca, ali se u plej-ofu pokazalo koliko to samo bilo pogrešan pogled. Igra Denvera bez njega liči na srednjoškolsku ekipu – ishitreni šutevi, solo akcije, „divljanje“…
U trećem meču je sa terena odsustvovao tek tri minuta (od ukupno 68 zbog četiri produžetka) i to su bili prelomni minuti zbog kojih je Denver poražen. Sa Jokićem na terenu Denver je imao „plus pet“, a za 180 sekundi njegovo odmora tim je došao na „minus osam“.
Naš as je prototip visokih igrača za kojima će timovi najkvalitetnije lige sveta vapiti u sledećoj deceniji. Jedan je od poslednjih pravih primera originalne jugoslovenske škole košarke, u kojoj su i centri trenirali kao plejmejkeri. Nastavio liniju centara poput Vlada Divca, Žarka Paspalja ili Nenada Krstića, pa ih je po nekim parametrima i pretekao.
Ovo je njegovo prvo učešće u NBA plej-ofu, a ima nestvaran uticaj na tim. Oko njega se sve vrti, pa i ne čude impozantne brojke. Postao je prvi igrač u istoriji koji je u prvom doigravanju imao tri ili više tripl-dabl učinaka, predvodi Denver u svim statističkim kategorijama, a njegove igre će biti tek proučavane nakon što se sezona završi. Sumnje više nema: u jeku je NBA revolucija zvana – Nikola Jokić.
(Miodrag Dimitrijević)
Dodaj komentar